EN
Ekološki otisak Skulptura Materijali
Tradicionalni materijali u odnosu na ekološki prihvatljive alternative
Људи су одувек дивили традиционалним материјалима за вајање попут бронзе, мермера и дрвета због њихове лепоте и трајности. Али постоји и друга страна ових материјала која није тако лепа. Ископавање и прерада ових материјала наносе озбиљну штету животној средини. Узмимо на пример бронзу, која се прави од бакра и калаја, а оба елемента потичу из рударских радова који уништавају станишта и загађују водотоке. Затим имамо мермер, који се мора вађити из планина, остављајући огромне ране на пејзажу и стварајући тоне отпада. Добра вест је да уметницима сада стоје на располагању еко пријатељски алтернативни материјали. Био смола истиче се као изузлетна алтернатива јер потиче из биљака, а не из нафте, смањујући зависност од фосилних горива и користећи укупно мање енергије. Поново искоришћени метали такође добро функционишу — значе мање рудника и структурно су подједнако издржљиви. Недавна студија Скулптуралног друштва показала је да скулптуре направљене од био смоле производе отприлике половину емисије угљеника у поређењу са онима направљеним од обичних смола, што чини значајну разлику у контексту опште одрживости.
Емисија угљеника у производњи и транспорт
Коришћење материјала за израду скулптура оставља значајан траг на животној средини, углавном због велике количине енергије неопходне за процесе као што су топљење метала и транспорт материјала. Када уметници раде са бронзом или другим металима, процес добијања сировина из земље и њихово прерађивање ослобађа велику количину стакленичког гаса у атмосферу. А камоли да разговарамо о томе колико далеко ти материјали обично путују пре него што стигну до радне радње уметника. Многи вајари морају да чекају месецима док тешки блокови камена или метала стигну преко океана. Узмимо мермер, на пример – није тајна да транспорт овог материјала из каменолома у Италији или Грчкој до галерија у Њујорку ствара огромне емисије угљен-диоксида. Недавна студија је тачно квантификовала те бројке – око 1,9 тона CO2 емитовано само за превоз једне тоне мермера преко Атлантика. Зато све више савремених уметника прелази на локалну глину, отпадни челик или лагане композитне материјале. Ове алтернативе смањују емисије из транспорта, а истовремено омогућавају креативни израз, што је од посебног значаја како за ствараоце тако и за купце који цене одрживост.
Изазови у стварању отпада и рециклирању
Pravljenje skulptura stvara dosta otpada tokom celokupnog procesa, uključujući sve one ostatke koji ostaju nakon rezanja, kao i situacije kada se delovi na kraju odbace. Umetnici koji rade sa tradicionalnim materijalima poput mermera ili bronze završavaju sa gomilama strugotina i ostrvaka koje se jednostavno ne mogu lako reciklirati. Reciklaža materijala za skulpture nije nemoguća, ali nailazi na stvarne prepreke zbog problema kao što su kontaminacija i jednostavno nedostatak mesta opremljenih da ih pravilno obrade. Prema istraživanju objavljenom prošle godine od strane Koalicije za upravljanje otpadom, tek oko četvrtine odbačenog mermera zapravo bude ponovo iskorišćeno negde drugde. Zašto? Zato što većina skulptura sadrži mešavinu više materijala uz različite površinske tretmane koji praktično zaustavljaju napore za reciklažu. Neki preduzeća zaista pokušavaju nove načine bolje reciklaže, ali i dalje nam nedostaje mnogo specijalizovanih objekata potrebnih za obradu ovih posebnih materijala. Prelazak na alternative poput eko smole bi mogao značajno smanjiti ovu nered, pružajući umetnicima drugu opciju, a istovremeno čineći celokupnu oblast ekološkijom.
Одговорни дизајнски приступи у паркским скулптурама
Употреба преработних и локално доступних материјала
Коришћење преработаних материјала заједно са сировинама са блиских локација при изради паркских скулптура значајно смањује негативан утицај на животну средину. Ствари попут старих комада метала и делова пластике спречавају отпад да заврши на депонијама, док камен и дрво из локалних извора значе мање камиона на путу и новац остаје у заједницама. Многи паркови широм света тренутно прелазе на овакав начин рада. Узмимо парк Данди Ајленд као пример, где су уметници направили дела о последицама климатских промена користећи камен и грађевинско дрво са одмах окоштећих подручја. Ови приступи значајно смањују угљенични отисак јавних уметничких инсталација и истовремено уједињују локалне заједнице, стварајући послове и задржавајући новац у суседствима. Нека истраживања указују на то да паркови који усвоје ове изборе материјала могу заправо смањити укупне емисије за око 40 процената.
Технике производње са ниским утицајем на животну средину
Način na koji pravimo skulpture za parkove se menja jer proizvođači pronalaze načine da smanje potrošnju energije i zagađenje. Uzmite, na primer, 3D štampu i tradicionalne ručne metode – ovi pristupi uglavnom zahtevaju manje teške mašinerije i potroše znatno manje energije u poređenju sa konvencionalnim metodama. Kada umetnici štampaju skulpture sloj po sloj, zapravo koriste upravo onoliko materijala koliko je potrebno, što znači da ostaje vrlo malo otpadaka. Mnoge radionice su takođe počele da u svoje poslovanje uključuju solarne panele. Jedna lokalna livnica mi je nedavno ispričala kako prelazak na solarnu energiju smanjio njihove račune za struju skoro za trećinu nakon što su instalirali panele duž krova svoje radionice. Osim što su bolji za planetu, ovakvi ekološkiji izbori u proizvodnji otvaraju uzbudljive mogućnosti za vajare koji žele da stvaraju jedinstvena dela, a da pritom zadrže minimalni ekološki otisak.
Partnerstva sa inicijativama za zaštitu životne sredine
Када уметници сарађују са групама за заштиту животне средине, дешава се нешто изузетно важно за одрживост у креативним областима. Ови заједнички напори спајају уметнички таленат са знањем о заштити природе како би се створили упадљиви инсталације које наводе људе да размишљају о заштити природе. Узмимо као пример парк Данди Ајленд, где су такве партнерске везе претвориле подручје у живу платну за поруке о климатским променама, помажући локалном становништву да боље разуме сложене еколошке теме кроз визуелно причање. И бројке то потврђују — хиљаде људи су имале контакт са овим пројектима током времена, а од када се ови уметнички догађаји редовно организују, примећен је значајан раст подршке за зелене иницијативе у заједници. Оно што чини ове сарадње толико успешним јесте начин на који природно повезују креативно изражавање са стварним проблемима животне средине, ширећи поруку о одрживости далеко изван онога што било која страна може постићи самостално.
Студије случаја: Смањивање утицаја кроз иновативну уметност
Томас Дамбоове инсталације трола од рециклираног материјала
Томас Дамбоове скулптуре трола направљене од старе дрвене грађе, флаша од пластике и других отпадних материјала заиста су заокупиле машту људи широм света. Оно што чини његова дела посебним је то што, поред тога што изгледају невероватно, они људима такође показују у шта се стари предмети могу претворити кад им се да други живот. Већина ових огромних трола појављује се у шумама, парковима и дуж пешачких стаза, где их љубитељи природе неочекивано наиду. Људи воле да делe фотографије на интернету и да присуствују догађајима повезаним са овим инсталацијама. Локалне власти су заправо спровеле истраживање након што су поставиле ова уметничка дела и откриле нешто занимљиво: приметно је порастао ниво свести становника о рециклирању и заштити животне средине. Поред тога, комшије су почеле више да разговарају међусобно о темама одрживости. То једноставно показује да креативни пројекти попут Дамбоових понекад могу покренути стварне промене како на нашој планети, тако и у нашим заједницама.
Пројекат морске змије од 30.000 боца пива
Оно што је започело као још један проблем са пластичним отпадом прерасло је у нешто изузетно занимљиво кад су уметници почели креативно да користе те 30.000 старих бочица. Претворили су све те смеће у ову огромну скулптуру морске змије која сада импресивно стоји и може зауставити сваког прођаша. Прођашима је тешко да не задрже поглед и запитање како је неко могао да смисли да направи нешто тако велико од рециклираног материјала. У процес су укључени и локални становници, који су сами прикупљали бочице и долазили на радионице где су научили о исправним техникама рециклирања. Након што је скулптура подигнута, примећен је очигледан помак у околини – људи су почели да баце мање бочица на депоније. Према неким извештајима, стопа рециклирања је чак порасла око 15% након што су видели шта се може урадити са свакодневним отпадом. Понекад уметност заиста може учинити разлику када је у питању промена начина на који људи размишљају о својем утицају на животну средину.
PalmettoPride-ove edukativne skulpture za sprečavanje ostavljanja đubreta
U saradnji sa umetnicima poput Džima Svejma, PalmettoPride postavlja okolišne skulpture širom Južne Karoline kako bi se suočio sa problemom đubreta. Ove instalacije se pojavljuju na neočekivanim mestima širom države, jasno upozoravajući na posledice nakupljanja plastičnog otpada. Organizacija organizuje različite obrazovne programe povezane sa ovim umetničkim delima i uspela je da natera hiljade ljudi da razmišljaju o tome kako njihove radnje utiču na životnu sredinu. Lokalne škole dovode učenike da ih vide, a grupacije iz susedstva organizuju ekskurzije gde deca mogu čak dodirnuti i interaktivno sarađivati sa skulpturama dok uče o odgovarajućem odlaganju otpada. PalmettoPride izveštava da su se u područjima gde se nalaze ova dela tokom vremena problemi sa đubretom smanjili otprilike za 30 posto, što ukazuje na to da kombinovanje umetnosti i poruka o zaštiti životne sredine zaista deluje bolje nego jednostavno postavljanje znakova.
Уметност у јавном простору као алат за образовање о животној средини
Подизање свести кроз интерактивне инсталације
Интерактивне скулптуре заиста помажу да људи почну да разговарају о питањима одрживости и о томе шта се дешава с нашом животном средином. Ова уметничка дела не само изгледају лепо, већ заправо натерују људе да размишљају и покрећу дискусије. Узмимо, на пример, те занимљиве скулптуре које користе АР технологију или детекторе кретања да прикажу како загађење утиче на све нас. Један одличан пример су велики изложби где људи могу видети свој угљенични отисак приказан управо испред себе. Истраживања показују да ове инсталације заиста мењају понашање људи. Локације са овим уметничким деловима пријављују боље навике рециклаже и нижу потрошњу енергије након постављања. Оно што чини ова дела посебним је начин на који они захтевају одмаху акцију, а не само да људи гледају са стране.
Скулптуре које истичу губитак биолошке разноврсности
Уметничке скулптуре причају приче боље него што то понекад могу речи, посебно кад показују колико су ствари лоше за дивљу природу и природне просторе. Многи уметници укључују симболе у свој рад како би показали колико су наша екосистема заправо крхка, надајући се да ће људи довољно бринути да нешто предузму. Узмимо као пример дела на којима се ретке животиње налазе саме у празним пејзажима. Таква дела јако делују на осећања јер видимо шта се дешава право испред наших очију. Када су скулптори фокусирани на врсте које скоро више не постоје на Земљи, они нам помажу да разумемо зашто је толико важно спречити уништавање шума и океана. Истраживања показују да уметност заиста може променити мишљење људи о питањима очувања природе. Људи почињу да доносирају новац за заштиту дивљих места након што виде одређене инсталације. С обзиром да подаци указују да би скоро милион различитих врста могао ускоро нестати, ове уметничке поруке подсећају све нас да брига о природи не би требало да чека ни један дан дуже.
Савладавање изазова у стварању одрживих скулптура
Otpornost na habanje i vremenske uslove kod zelenih materijala
Pravljenje održivih skulptura predstavlja stvarne izazove kada je u pitanju otpornost na sve vrste vremenskih uslova. Činjenica je da mnogi ekološki materijali jednostavno ne traju toliko dugo koliko tradicionalni materijali koje umetnici obično koriste. Međutim, u poslednje vreme postignuti su značajni napreci u nauci o materijalima koji počinju da rešavaju ovaj problem. Skulptori danas eksperimentišu s novim materijalima, poput specijalnih kompozitnih mešavina i organskih materijala konstruisanih posebno za izdržavanje teških spoljnih uslova. Uzmimo, na primer, one izuzetne radove izrađene od recikliranog metala pomiješanog s drugim supstancama, ili nove biodegradabilne kompozite koji zapravo prilično dobro otporaju štetnom dejstvu kiše i sunca. Iako se ti materijali još uvek moraju testirati u različitim klimatskim uslovima, oni svakako nude nadu za stvaranje trajne umetnosti bez oštećenja životne sredine. Primećujemo primetnu promenu u tome kako skulptori pristupaju svom radu, sada kada su ekološke alternative postale sve prihvatljivije opcije.
Балансирање уметничког виђења са еколошком одговорношћу
Савремени уметници имају проблем да задрже свој креативни глас нетакнут, истовремено буђући еколошки одговорни. То је деликатна ситуација која обично захтева одређену компромисну позицију и креативно решавање проблема. Многи ствараoci заправо открију да прелазак на еколошки прихватљиве методе отвара нове могућности, уместо да ограничава оно што могу да постигну. Узмимо, на пример, некога ко користи старе дрвене остатке или делове од рециклираног метала у свом раду — ови материјали често инспиришу нове идеје. Џим Свејм говори о томе како трајан начин рада тера уметнике да иду путевима које нормално не би истраживали, стварајући изненађујуће форме изражавања. Када уметници успеју да споје своје креативне циљеве са зеленим вредностима, то показује праву флексибилност у њиховом занату и помаже у напретку разговора о одрживости у свету уметности.